"Ludo moja,zar ne znaš: Divno je nemati plan!"

"Ne zanima me cime se baviš u životu. Želim znati za cime cezneš i usudiš li se sanjati o susretu s onim za cime tvoje srce žudi.
Ne zanima me koliko ti je godina. Želim znati jesi li voljan riskirati da ispadneš budala zbog ljubavi, zbog svojih snova, zbog pustolovine koja se zove život.
Ne zanima me koji su ti planeti u kvadratu s Mjesecom. Želim znati jesi li dodirnuo središte svoje tuge, jesu li te izdaje u životu otvorile ili i se skutrio i zatvorio iz straha od dodatne boli. Želim znati možeš li sjediti s boli, mojom ili svojom, a da se ne pomakneš kako bi je skrio ili umanjio ili sredio.
Želim znati možeš li biti s radosti, mojom ili svojom, možeš li plesati s divljinom i dopustiti da te zanost ispuni do vrhova prstiju, a da nas ne upozoravaš da pazimo, da budemo realni, da ne zaboravljamo svoja ogranicenja kao ljudska bica."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Vaša je bol lomljenje ljuske u kojoj je zatvoreno vaše poimanje.
Kao što se ljuska ploda mora slomiti da bi mu jezgra izišla na vidjelo,
tako i vi morate bol upoznati."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Ti znaš da nisi sadržaj, već ono čime se zahvata,
ono iz čega, kad posegneš, izlivaš ulje svetlosti.
Zdela si puna zvezda."
[You must be registered and logged in to see this image.]

Najveća poezija je trenutak kad nisi svestan pesme.
I najveći je život kad nisi svestan da živiš, nego misliš da sanjaš.
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Divna neka vedrina obuzela mi je dušu, nalik na blago proljećno jutro, a ja je cijelim srcem uživam. Sam sam i osjećam radost života u ovome kraju što je stvoren za dušu poput moje. Tako sam srećan, dragi moj, i tako utonuo u osjećaj mirnog postojanja da od toga trpi moja umjetnost. Ne bih sada mogao crtati ni jedan jedini potez, a ipak, nikada nisam bio veći slikar nego u ovim trenucima"
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Ugrađeni u prostor ne umiremo to mi.
To se rasteže nebo i uzdiže nas ka zvezdama."
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ne bojim se ja zuba, zubi su mekši od usana.
Zubi ujedaju za trenutak, usne za ceo život...
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Čudi se svemu bezazleno, kao da si se rodio prvi put. Ali ostavljaj dokaze iza sebe, oprezno kao da tu postojiš poslednji put.
I voli najžešćom nežnošću, kao da živiš jedini put i nikad više."

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zelim Vam svima predivan jesenji dan sutra!
______________________________________________________________________
Sunn, drago mi je da neko ovo cita. Trudicu se da budu cesti postovi!

Nisam dugo pisala ovde,no danas sam baš osetila potrebu.Shvatila sam da toliko jurcamo kroz ovaj život,da,kako Mika kaže,dozvolimo da on nas živi,a ne mi njega.Tek sada sam stvarno osetila smisao tih reči.Borimo se sa svojim obavezama i zadacima,a zaboravimo da to ne činimo ni zbog kog drugog,do zbog nas samih ,zbog svoje budućnosti i svog mira,svoje sreće.Mi vladamo svojim obavezama,a ne one nama.One su tu zbog nas,a ne mi zbog njih.
Zamislilila sam se danas nad jednim citatom:"Toliko mi je toga danas dato,da nemam vremena razmišljati o onome što mi je odbijeno."Onda me je udarilo:jel sam li zaboravila biti zahvalna za svaki dan koji mi je dat?Da li sam zaboravila da živim utemeljena u zahvalnosti?Sa čim počinju moje misli?
Počinje ovo prazničko vreme,a ja sam opet onako detinje,naivno srećna,kao i svake godine.I opet verujem da će sledeća godina biti još sjajnija,još lepša,još čvršća.
Bože,toliko sam zahvalna na ovoj protekloj godini.Istina,možda ni ne pamtim godinu sa više suza,borbi,depresivnog raspoloženja,misli o odustajanju,stresa, no to je zapravo toliko mala,gotovo beznačajna cena za ono što sam postigla.Jer,ono što sam postigla ostaje za ceo život.Naučila sam da volim i prihvatam sebe,a isto tako i druge.Naučila sam da ja biram kako ja reagujem na sve što mi se dešava:to je jedino o čemu JA odlučujem,jer moje misli zavise samo od mene same,ja biram kakve će one biti.Naučila sam da srećna osoba nije osoba pod određenim skupom situacija,već pod određenim skupom stavova. Da ako jurimo za budućim trenucima,zaboravimo uživati u sadašnjim.Naučila sam da dajem i da volim,i da vidim sreću u tom činu,a ne da očekujem nešto zauzvrat.I,najvažnije,naučila sam kako da budem zahvalna.Kako da prebrojim sve blagoslove u jednom danu i fokusiram se na njih,zahvalim se na njima,i uvidim da su jedinstveni i čarobni.
Treba li mi još nešto?
Zaista,osećam ogromnu ljubav za svaku osobu u mom životu.Hvala Vam,učinili ste me stvarno bogatom osobom,jer imam ono najvažnije,a moja osećanja postala su isuviše velika da bih ih pretočila u reči.
______________________________________________________________________
"Kada umrem, htio bih da moje ime pripadne ne jednoj ulici ni nekoj zvijezdi, no radije jednoj lijepoj, velikoj, mirišljavoj ruži."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Nada je sama po sebi vrsta sreće i možda najveća sreća koju ovaj svet može da nam da."
[You must be registered and logged in to see this image.]


"Najbolji lek za sve one koji se plaše, usamljeni su ili nesrećni, jeste da izadju napolje, negde gde mogu biti sasvim sami sa nebom, prirodom i Bogom. Jer jedino onda čovek oseća da je sve onako kako treba da bude i da Bog želi da vidi ljude srećne, usled jednostavne lepote prirode. Sve dok to postoji -a to će sigurno uvek tako biti - znam da će uvek biti utehe za svaku tugu, ma kakve bile okolnosti. I čvrsto verujem da priroda donosi utehu svim nedaćama."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati, u toku mješanja. Ne možes je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"I sve zajedno, svi glasovi, svi ciljevi, sve čežnje i patnje, sva zadovoljstva, sve dobro i zlo - sve to skupa bio je svet. Sve to zajedno, bio je tok zbivanja, muzike i života."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Božanstvo je u tebi, ne u pojmovima i knjigama. Istina se proživljava, ne propoveda se."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"I reče moja misao: Ko zna kolika Sunca gore od postanka svetlosti za ovaj krhki trenutak zemaljske svečanosti, kad ti prođeš kraj mene i prepoznam svoj lik u tvome oku kao odjek. Ne uči, nego izmišljaj to što je nezamislivo. Budućnost će dokazati da smo imali pravo."
[You must be registered and logged in to see this image.]

mjesec dana ništa
samo podsjećam

"Znam da ce jos biti mladoti,ali ne više ovakve, u prosjeku tisucu devetsto trideset osma.Ja necu imati s kim ostati mlad,ako svi ostarite.I ta ce mi mladost teško past',a bit ce ipak da ste vi u pravu, jer sam sam na ovoj obali koju ste napustili i predali bezvoljno."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Neko bi mislio: sanjariš. Ne! Ti to izbegavaš obmane.
Ko ne ume da izmisli, ne ume ni da opstane."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Dugo je pripremano nase poznanstvo
i onda, slucajno, uz vrucu rakiju
i sa svega nekoliko recenica lose prikrivena zelja.
Tvoj nacin gospodje i obrazi seljanke.
Prostakuso i plemkinjo moja!"
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Eto, to je, dakle, ta sreća koju smo toliko dugo čekali! Kako je zapanjujuće jednostavna! Mogu da je dodirnem. Liznem. Ugriznem. Opipam. Pomirišem."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Onaj ko nikada nije presedeo celo popodne sa knjigom, užagrenih očiju i razbarušene kose, i čitao, čitao zaboravljajući svet oko sebe, ne primećujući glad ili hladnoću, ko nikada nije čitao potajno, uz svetlo baterijske lampe ispod pokrivača, zato što su otac, ili majka ili neka brižna osoba ugasili svetlo uz dobronamerno obrazloženje da sada mora da se spava, jer ujutru treba rano ustati, ko nikada nije, otvoreno ili krišom, prolio gorke suze zato što se završila neka divna priča ili zato što se treba rastati sa likovima koje voli i divi im se, za koje strepi i nada se, sa kojima je zajednički preživeo toliko mnogo pustolovina i bez čijeg bi društva, kako se činilo, život bio prazan i besmislen, ko sve to ne poznaje iz vlastitog iskustva taj verovatno nikada neće moći da shvati ono što je Bastijan tada učinio."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Od rođenja se mučimo sa istim pretesnim svetom, pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana i svima nam se lome na jednom istom mestu: tu gde počinje zagrljaj.
I neki nevidljiv osmeh večito nam se gužva na onim najmekšim mestima gde započinje čuđenje."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Neka, Zijo... Svak se brani svojim oružjem, a još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Zar smo mi slučajno tako pretjerano meki i surovi, raznježeni i tvrdi. Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav kao jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti, zašto? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka čast našoj ludosti!"
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Nas dvojica smo, prijatelju dragi, sunce i mesec, mi smo more i kopno. Naš cilj nije da se slijemo jedan sa drugim, vec da saznamo jedan drugoga i da jedan u drugom naucimo da vidimo i poštujemo ono što taj drugi jeste: naša suprotnost i dopuna.“
[You must be registered and logged in to see this image.]

Aaa, podsjetila si me jednu od najdražih mi knjiga koju sam još daavno davno pročitala. Hvala ti!

Ludo moja okreni novi post

"Početak početka je svuda. Kraj kraja je u nama."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Ne znam s kim se vi družite, ali ja već više meseci, kako sednem za neki sto, čujem kukanje. Žale se ljudi na dinar, na cene, na penzije, na situaciju ovde ili tamo, na mlade, na stare… I kukaju…
Sve mi je dosadnije, zato, da se viđam i da se srećem. Pa mi je lepše da se zatvorim u svoju sobu, da prelistam neku poštenu knjigu i da još malo verujem, đavo ga odneo, da na svetu ima i lepih stvari… A ima ih. Verujte."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Samo je san stvarnost
Tu nema ni jučer, ni danas, ni sutra...
Preostaje samo nada i očekivanje.

Zbivanja su u mašti, a misli su snovi o snovima.
Povijest je niz halucinacija, čovječanstvo živi u opsjenama,
a pogiba sa laži na usnama."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Moć ljubavi je moć čistoće. Riječ ljubav koristi se na mnogo načina, ali čarobnjaku je ona sveta jer njegovo shvaćanje ljubavi je “ono što uklanja sve nečistoće, a ostavlja samo ono što je istinito i stvarno.” "
[You must be registered and logged in to see this image.]



"Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti."
[You must be registered and logged in to see this image.]
"Možda.
Reč koja ukazuje na otvorena vrata i široke horizonte. Ne verujem u to da je značenje života zagonetka koju treba razrešiti.
Život jeste. Ja jesam. Svašta može da se desi.
A ja verujem da svome životu mogu dati novo značenje.
Neizvesnost je sreća u formi nesreće.
Da sam apsolutno siguran u sve, proveo bih život u patnji, bojeći se smrti. Ali, pošto je uvek sve moguće, čuda su uvek negde u blizini i nikada neće prestati da se događaju."

[You must be registered and logged in to see this image.]

_______________________________________________________________
Najiskrenije vam svima zelim fantastican dan.

"Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života. Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca.(...)Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć rastapala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime…"
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Bliskost otupljuje čuđenje. Ribe se ne čude vodi; one su suviše zaposlene plivanjem u njoj."
[You must be registered and logged in to see this image.]


"-"Natcovek je savrseno bice!Kazem Vam,poslednji covek ne zna zakone metafizike koji vrednuju okvire njegove pateticne duse!Odbaci okvire!U ovoj knjizi ima toliko mnogo slika...." -vikao je starac u metrou,prosede kose,lica punog strasnih opekotina apokalipse. "Gorecemo svi!Svi cete izgoreti u bljesku svog zivota!"
-"Prekini", rekao je Abraksas polako,gotovo sa smeskom,poznajuci svog starog prijatelja,"nemaju oni usi za tvoja usta.Nije ovo doba za zvezde.""
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Dok drugi objašnjavaju život, ti mahni rukom i odživi ga"
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Ti si so sa oteklih usana koje smo oljuštili očnjacima i prosuli po mojim ramenima i tvojim dojkama.
Ti si najbeskonačnije, najplavlje nebo kraj mog rumenog uha."

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Moraš da smogneš snage da sebi otvoreno obećaš da ćeš ostati tragač za večnošću u sebi, a ne za sobom u večnosti.To je jedini sat koji sam uspeo da ti kupim od ušteđevine ove nežnosti."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Nase uspomene,misli,osecanja mora biti da oduvek imaju boraviste u drugim svetovima i ne zavise bas mnogo od nas ovde.Jer vise lice(ma kakve da su) misli dva razna coveka jedna na drugu,no covek i njegova rodjena misao medjusobno."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Jer,ne kupamo mi samo telo.Kupamo i uspomene ne bismo li ih povremeno ocistili.Ali,posto su uspomene zemlja,kao i mi sami,s njima se desava u kupanju sto i kad pokvasis zemlju-postaju blato."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Mozda spava,i grob tuzno neguje joj stas
Ja sada nemam svoju dragu,i njen ne znam glas.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari,iluzija,izvan zivota
I sa njom spava,nevidjena, njena lepota."

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljubav...

Kada si sam i slomljen i mislis da ces propasti od uzasa koji te obuzima,i da zelis da odustanes,i tad ostaje ljubav.Prvo,za sebe.Procitala sam jedan citat i ne mogu se setiti kako tacno ide,ali svodi se na sledece: kako mozemo pomoci siromasnima ako sami nismo bogati?U prevodu:kako mozemo iskreno voleti druge i pruzati im sve od sebe,ako ne volimo-sebe?
Osudjeni smo biti sa tom osobom koju nazivamo samim sobom do kraja zivota.Ne mozes pobeci od sebe.Zato,moramo nauciti da volimo sebe.I ne,nije lako: shvatiti velicinu i znacaj svoje greske,ali smoci snage da oprostis sebi i nastavis dalje.
"Sporo hodam, ali nikad ne hodam unazad."
Svaka prilika je tu sa razlogom,i mi ne dobijamo vise od onoga sto mozemo podneti.Tesko je.Ali to je tako se i formima napredak."Kroz zivot nemoj traziti samo mirno more.Ono te nikada nece pretvoriti u vestog mornara."
I kad se sve slegne,kad se izboris sa velikim neprijateljem i najvecim prijateljem koji se zove-ja,tada dobijes onaj osecaj da si prociscen,da je sprana bol sa tebe i da si sada cist,i spreman za pregrst novih radosti,novih ljubavi,zivota,osmeha,disanja,vezbi,prirode...I iako pre 4 dana nisam mogla skupiti delice sebe u celinu,sada znam samo jedno: ja VOLIM.I to nije mnogo.Ali je dosta za sada.I tako zelim da nastavim da koracam kroz zivot,jer dok god volimo,dotle i zivimo..

"Vestina mudrosti je u umecu da shvatimo na sta treba da obracamo paznju.Tajna uspeha je samo u tome da se pokrenes.A SADA je uvek najbolji trenutak za to."


Srecna sam.Treba da se podsecamo da se smejemo izunutra,sve dok nam to ne postane druga priroda.Moja terapija:sunce,priroda,vetar,drvece,ptice.Yoga.I najvaznije:smeh.Cuda su vec oko nas,samo je potrebno otvoriti oci.I onda sve vidis nekako drugacije,divnije,punije,osetis energiju zvuka,dodira,mirisa.Nije tesko uzivati u malim stvarima,samo ih treba primetiti i doziveti.A postoji li savrsenije doba za to od leta?
Danas sam u duhu oprastanja.I oprostila sam,svima koji su me povredili.I zahvalna sam do neba svima koji su mi pomogli,koji su meni oprostili,koji su me razumeli.U tome i jeste valjda duh ljubavi...Oprostiti.
I nastaviti dalje.Moja mantra za danas: uzivati u trenutku umesto da se fokusiramo na krajnji cilj.Bavljenje isceljujucim,umesto iscrpljujucim vezbama.I naravno-otpustanje stresa i svih negativnih misli.Procitala sam nesto dobro danas,kaze:iskljucite sve aparate,i smestite se udobno.Disite,i razmisljajte o svom dahu,budite svesni svog disanja.Svaku misao koja vam padne na pamet,a tice se briga i problema,stavite u jedan oblak na nebu(oci su zatvorene,sve se zamislja).Zatim,i dalje obracajuci paznju na disanje,zamislite kako se svaki oblak,jedan po jedan,vasim izdisajem rasprsava,i ostaje samo cisto,plavo nebo,koje udisete.

Nisam sigurna da li neko jos uvek ovo cita,ali nije ni bitno.Ja se lepo osecam kada pisem.

"Nikome necu kazati.
Ali hocu da znas:
cuo sam,
cuo sam sve sto sanjas,
jer drugo nista i ne znam
samo se u snove razumem."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Sve naše umovanje svodi se na to da popuštamo osjećanjima."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Ima u nama prostranstvo za koje ne znamo.
Izgubićemo se u njemu i opet dohvatiti"
[You must be registered and logged in to see this image.]


"Čudna je ta zemaljska ljubav,
rekao sam joj. Izgleda sve je, ipak, samo u prepoznavanju."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Onome koga posmatraš u ogledalu s nadom ti si nada koju on gleda iz svog sveta.
Ne veruj ničemu što se može primetiti samo sa jedne strane vida.
Trči i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap čiste svetlosti."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Ja sam svoja najčudnija, najlepša putovanja
prevalio kroz pustoš ove vetrovite glave.
I tu su stali beskraji o kojima, i ne slutiš..."
[You must be registered and logged in to see this image.]

„Nisu se baš slagali u puno stvari. Ustvari, rijetko su se slagali oko ičega. Prepirali su se neprestano i izazivali međusobno svaki dan. Ali uprkos svojim različitostima, imali su jednu stvar zajedničku: bili su ludi jedno za drugim.“
[You must be registered and logged in to see this image.]**

[You must be registered and logged in to see this image.]

"I odjednom sam shvatio: postoje reči
bez usana. I verovanje bez daha.
To je nekakav izazov onoga što je ispred nas,
kao da te začikuju da nešto nećeš uspeti,
a ti probaš i uspeš."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Zato i hoću da podelimo bez ikog
ovu poslednju krišku ćutanja
i sažvaćemo je
svako nad svojim krilom
halapljivo
i gladno."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Raduj se što si živ, sine moj. Mnogi uopšte
nikad nisu ni rođeni"
[You must be registered and logged in to see this image.]
_______________________________________________________________
** recept
[You must be registered and logged in to see this link.]

Oseti se dasak jeseni u vazduhu.
Obozavam to.Ima nesto u tome kada hodas,a ispod tebe se lisce razlece i lomi u najlepsim bojama,kada su zraci sunca praceni onim vetrom koji jednostavno mirise na promene.
To je to,septembar.Kad se zapravo radujes tom prvom danu skole,mirises nove knjige i ubedjujes sebe da ces u ovoj skolskoj godini biti mnogo odgovorniji.Cak su i ove glupe ptice nekako lepe,i cini mi se da bi ih mogla danima gledati kako lete nad zgradom.I odjednom mi ulica vise nije siva,i ispuni se tom nekom energijom koju donosi jesen.I ona prva jutarnja kafa na terasi uz novine postane mnogo draza,jer iz vazduha nestane sparina i ujutro moras cak da se zamotas u cebe.A onda pocnu kise,koje svaki put proklinjem a znam da ih volim vise no ista.
I svake jeseni se opet zaljubim u Novi Sad,u rano jutro u centru kada gledas uzurbane ljude koji zure na posao i trce na sve strane,a ti sedis u nekom kafeu i shvatas koliko ti je sam zivot drag.
Jos je bolje nego sto se secam.
Hvala.
_______________________________________________________________________
"U prostrano krompiristu usamljen suncokret pod oblacnim nebom.Okrenut je ka istoku,iako sunce celoga dana nije izaslo,i sad je tamo negde na zapadu,iza oblaka.Ali on je ocigledno izgubio orijentaciju i tako stoji,izbezumljen,jos od jutros i ocekuje sunce.Ne moze drukcije."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Ako imaš neku vrlinu, ona je samo tvoja, ne deliš je ni sa kim. Svakako, želiš da je nazoveš po imenu i da je miluješ, želiš da se zabavljaš njome. I gle! Sada deliš njeno ime sa narodom, i postao si narod i stado sa svojom vrlinom.
Bolje bi učino da kažeš – neizrecivo je i bezimeno ono što mojoj duši stvara muku i slast i što je još i glad moje utrobe.
Tvoja vrlina neka bude odveć uzvišena za prisnost imena – i ako moraš o njoj govoriti, ne stidi se da mucaš."
[You must be registered and logged in to see this image.]***

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Umetnost je i u tom slicna zivotu:Izgleda kao igra,a u stvari je djavolski ozbiljna stvar;i utoliko ozbiljnija ukoliko vise lici na igru."

[You must be registered and logged in to see this image.]
"To se ne razlaže lišće.
Ono je uraslo u vetar.
To se vidici otkidaju
i gnjuraju u nepovrat.

Ugrađeni u prostor,
ne umiremo to mi.
To se rasteže nebo
i uzdiže nas ka zvezdama."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Dođi, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, čudo moje."
[You must be registered and logged in to see this image.]


"Nikad nema onih koje trazis.
Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je , da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji. Ovako se mjesaju utvare i zivot, pa nema ni cistog sjecanja, ni cistog zivota. Dave se i osporavaju, neprestano.
Gde ce se zatvoriti taj krug u kom se strast hrani a ne trosi?"
[You must be registered and logged in to see this image.]

Za sve one koji su slucajno propustili ovaj divan film..


____________________________________________________________________
**jedna autorska,pogled sa moje terase uz izlazak Sunca.
A na slici dole vas pozdravlja Boni. I on voli jesen.

Kako divan dan danas...

Gledanje zvezda.
Laku noc..
[You must be registered and logged in to see this link.]

"Noć mirna i dobra. Kao ona velika presudna zatišja u životu, kad se izmučen čovjek (bezumno i svirepo izmučen) kaže sebi: "Nikad više!" i u veličini i očajnom prelomu svoje odluke nalazi mogućnosti da dalje živi. Miriše noć. Buja. I kao da će sada progovoriti, propjevati. A poslije toga neće više čovjeku trebati bolnih odluka niti će imati šta da kaže. Govoriće djela. Velika, ljekovita, spasonosna noć. U njenoj dubini već diše nevidljiva klica dana."

"...da ostanemo ovo što smo.Sutra.I uvijek.Djeca.Ne veliki,ne odrasli.Da se ne zavlačimo svako u svoju ljusku,da jedno drugom ne dopustimo da budemo ono što nismo,da ne gledamo vučijim očima i da se uvijek prepoznamo kada se sretnemo..."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"U zivotu svakog coveka, govorio je, postoji samo jedna zena sa kojom moze da ostvari savrsenu vezu kao sto u zivotu svake zene postoji samo jedan muskarac sa kojim se oseca kompletna. Pronaci se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinudeni da zive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne ceznje."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Veliki su oni koji se raduju malom."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Drago mi je vrlo, uceni moj sine, kad me bednici grde, jer kad bi me hvalili, cinilo bi se da sam im slican. Zavidnici pak, kad napadaju moje postenje, misle da me zaloste, no oni me razveseljavaju, jer ja tako postajem slavan kad mi svi zavide."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Noci su prekratke za one koji umeju da sanjaju.
A snovi su nekad toliko stvarni da ostaju urezani u kozu.
Mirisete posle na njih.. nosite ih uvek sa sobom kao dragi privezak.
Nekad se i ne morate buditi.Dok god imate saputnika."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"... A mi smo se krili mrakom
ne zeleci da iko sazna
koliko smo potrebni jedno drugom...
A svi su znali....
I zavideli sto se volimo uprkos svemu i svima..."

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Odjednom vidim da desetak lica koja se iskreno osmehuju jer se vole, jer ne mogu da se ne vole – vrede vise nego malo sunca. To je to nase sunce, ljudsko sunce- ono je ona novost i promena koju sam tako zeljno cekao. Jeste kriza i jeste gadno, oblak sunce uhvatio, goru tama pritisnula, ali muska prsa jos nisu ohladnela i mi eto ponekad znamo da sami sebi sunce skujemo. Trpecemo jos neko vreme. Gresice se i prastace se – takav je zivot; ginuce se – takva je borba; nikad se vise necemo sresti svi mi sto se sad rastajemo, ali ovo malo sunca sto smo ga jedan drugome dali niko nam vise ne moze uzeti."

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Mozes mi reci da u bezglasju
Cesto zalutas
kad sricem slogove tvoga imena
I da se uzalud borim protiv vremena
koje na nasim telima gravira
Nebeske istine u strahu od smrti.
Mozes mi reci da je moja tisina laka
Poput niti paukove mreze
A teza od sedam smrtnih grehova
I ja cu od nje satkati pesmu i pokriti te
Kad neman noci teskom sapom poklopi nebo
I u krzno svoje sakupi zvezde kao cicke.
Mozes mi reci da sam slobodna
A dusa sam slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlost
Dusa koja nocima ne spava i ciji su okovi tragovi nebeski
bozjih karuca sto u sumrak ispisuju molitve najvecih gresnika
I postaju vapaj upucen tebi.
Mozes mi reci da bih trebala da te saslusam
Kada se budem pravila da te ne cujem
Sakrivsi usi rukama
Kao sto deca sakrivaju po dzepovima
male sedefne skoljke sto izbaci mora utroba.
Mozes mi reci kako sam gresila
I ja cu na svoja ramena
Tezinu neba, ako treba, prihvatiti
I ti ces opet biti u pravu a ja cu se osmehnuti
Osmehnucu se kada tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana
i one budu krvarile kao nekada moje srce.
Osmehnucu se jer moja ce dusa pevati
U tisini sto tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi
I doci cu tebi kao sto kap kise dolazi zemlji
U krugu vecnom
Isparavanja i padanja
I tada, na dlan ces me topao docekati
Kao suzu izdajnicu sto bezi preko obraza
I u secanjima potraziti moje ime
Kao sto bi trazio uvojak kose
Il`neki davno naucen stih.
Mozes mi reci da su tvoji dani podeljeni
Na dane secanja i dane zivljenja
A neces znati da su svi moji dani - dani prezivljavanja
secanja davnih ozivljavanja
sto kopne na izmaku noci.
Mozes mi ponovo reci da bi mi srce u kutiji dao
Da ga pored kreveta cuvam
dok na barsunu kao na odru
Mirno pocivaju snovi
A ja bih mogla.
mogla bi da ti kazem da te jos uvek sanjam, da te jos uvek volim,
Ali reci nista necu, cutacu,
Jer ja i kada cutim - cutim o tebi."
[You must be registered and logged in to see this link.]

Danas bi za mene trebao da bude specijalan dan,ali taj specijalan dan propao je jos juce.Naime to je dan koji sam vec dugo cekala,a radi se o polugodisnjici moje veze.
Vec par meseci ljudi oko mene mi govore da sam stalno tuzna,bezvoljna,cutljiva,drugacija.Htela sam da posaljem nekom drugom nesto,pa sam prosla kroz sve postove koje sam pisala o pozitivnim mislima i sl.I onda sam shvatila...Ja sam sve to potisnula.Potisnula sam onaj moj lepi,detinji nacin gledanja na svet.Zaboravila sam da se radujem nekim stvarno malim stvarima,kao sto je na primer sneg ili setnja sa psom.Vec sam dugo bolesna i lezim u krevetu,a i on lezi pored mene,nece da izlazi napolje.Nekima je prvi jutarni poljubac rutina,a meni je nesto od cega moram da se branim kada me moje cudo zakoci i krene da me lize po licu.Gledajuci njega,gledajuci prirodu sam shvatila da sam zaboravila da se vratim svojim korenima.Oko mene je toliko puno mrznje i nezadovoljstva,da se moja pozitiva izgubila i utonula u taj vrtlog.Shvatila sam da ne smem da zasnivam svoje emocije na drugima.Lepo je voleti nekoga,ali nije lepo biti zavisan od nekoga.Ne,ne mislim materijalno ili fizicki.Biti emocionalno zavisan.Negde sam procitala termin "emocionalni diler",a to upravo postaje osoba od koje postanete emotivno zavisni.Trpite sve i svasta,samo radi toga sto tu postoji ta "ljubav",ljubav koja vas pokrece i gradi.Ali ljubav na kojoj treba da se zasniva nase bice je ljubav prema sebi.To je ljubav koja nece razocarati,izneveriti,raspasti se,ljubav koju Vam niko ne moze oduzeti do Vas samih.TO je ta ljubav na kojoj treba da gradimo temelje,kao osnova kuce.Ako gradimo temelje za kucu ciglama sto nam je neko drugi dao,sta biva s njom kada taj neko uzme svoje cigle?Nestaje temelj,a cela kuca se raspada.Zbog toga je bitno,koliko god voleli nekoga,da uvek vise volimo sebe.Ne,to nije sebicno.To je realno.To je ispravno.Tako mozemo i da uzvratimo vise ljubavi.
Na meni je tezak zadatak,a to je poceti od pocetka sa sobom i radom na sebi.Nije nemoguce,uspevalo mi je vec vise puta.Za pocetak,pravim jedno veliko spremanje sobe,a zatim cekam prolece da okrecim i preuredim svoju sobu.Do tad cu vreme provesti u biranju i planiranju,a u tome je cesto i najveca radost...Iako je ovaj forum mrtav,volim vas.Znate,vi,kojima je upuceno.
Zelim vam lep dan,
Jovana.

Vrativsi se iz bolnice shvatila sam neke sam opet neke stvari.
Pozitivno razmisljanje je kljuc svega.
Nisam nikada ocekivala da ce zivot biti ovako tezak.Da cu morati da cupam,da se borim,da ubijem deo sebe da bi odrzala onaj pozitivni deo i omogucila mu da procveta.Nije me ni zbog cega sramota.Ponosna sam na svoje poraze,jer sam ih prezivela.Ponosna sam sto sam uspela i sto uspevam u ovoj cudnoj igri zvanoj zivot.Ponosna sam sto kad mislim da je gotovo,da nemam vise ni atoma snage ja se opet dignem i pokusam ponovo.Tek sada,kad sam dosla kuci,vidim kako je lepo sve ovo sto imam.Sto imam slobodu,mir,priliku da gradim i nadogradjujem.Drugacije gledam ljude oko sebe.Jednostavno,samo mi je drago sto ih vidim.Svako od nas ima svoju bitku,i sad osecam da smo ipak svi mi na nekom visem nivou(psiholozi bi to nazvali "kolektivnim nesvesnim") povezani i potrebni jedno drugima.U meni se javlja zahvalnost,kada se probudim u SVOM krevetu,ususkana i na toplom,kad vidim sestru i majku i znam da je tu neko ko me voli.Mi zaboravljamo kako to puno znaci.Bila sam,i videla sam one koji nemaju nista a opet su srecni.Jedna devojka mi je rekla "Ja bih sve dala da se moja mama dere na mene sto kasnim kuci,a vi to dozivljavate kao napad."I istina je.Sada na zabrane gleda, na drugaciji nacin.Ja imam nekog ko brine za mene,kome znacim.Iza svakog dela prvo treba sagledati nameru,i uvideti zasto su stvai takve kakve jesu,pa tek onda adekvatno reagovati.Ja imam mamu.Danas je dosla iznervirana kuci sa posla,i izderala se na mene sto nisam pospremila sobu,a ja sam je samon poljubila i skuvala joj kafu,i krenula da spremam sobu.I na moje cudo,ona se raznezila i rekla mi je kako joj je upravo to trebalo,da oseti da je voljena.Ona misli da sam ja njoj ulepsala dan,ali zapravo je ona meni.Jer je tu.Jer me voli,jer se brine,jeer cini toliko toga za mene sto ja uguram u podsvest smmatrajuci to "normalnim".Ne.
U ovom ubrzanom svetu i stresnom nacinu zivota zaboravljamo da pokazemo drgaim osobama koliko nam njhova ljubav znaci,koliko je cenimo i uzvracamo istom merom.Razmislite.Vasi roditelji ustaju rabo i idu na posao na kojem se mozda osecaju tesko,uzasno,i nedovoljno placeno,neuvazeno,....Ali svakog jutra ustaju.I rade.Zbog VAS.Da bi VI imali sta da jedete,obucete,da bi ispunili neke vase zelje...Vasa majka svaki dan kuva rucak zbog VAS.Vi ste na udobnom,toplom,zbrinutom mestu iz kojeg mozete kroz prozor da posmatrate oluje,cicu i hladnocu koja hara ovih dana napolju.Mnogi to ne mogu.To i jeste luksuz.Razlog za zahvalnost i ljubav,i svakodnevno iskazivanje istih.Pomenuta devojka vec godinama ima mrtvu majku i oca koji je se odrekao....Neko bi dao sve da bude bas na vasem mestu,a vi zaboravite sta sve imate.Pogledajte oko sebe.Osvrnite se dok ovo citate.Sve to sto vidite,bila to velelepna soba ili mali stancic,to je rezultat truda onih oko vas,koji vas vole.Nije li samo to sto to imamo dovoljan razlog da budemo srecni svaki dan?
Pokazite danas osobama koje volite koliko vam znace,
Primanje ljubavi je prelepo,ali davanje je carobno i stvar koju vam niko ne moze uskratiti.


Zelim vam laku noc,lep i ugodan san.

"- Slušaj, momče – , govorio je Bogdan promuklim baritonom, – sve što ti život uskrati pretvori u prednost. Suočavaj se bez straha, puštaj se, neka te nosi struja. Ma ništa nije vredno očaja.
Bože, kako žalim samoubice. Koliko mladosti i lepote je nestalo samo zato što se u času slabosti poveruje u žar neponovljivosti.
Upamti, nema kraja. Uvek postoji neki prozor, makar mali otvor kroz koji se može namignuti sebi od pre, i nije važno kojim redom ti se u zivotu dešava sve to što ti je namenjeno.
Momče, slušaj me dobro, zajebi hronologiju. Sve što ne dobiješ na početku, čeka te na kraju. Sve što zgrabiš preko crte moraćeš dvostruko da platiš. Sve, baš sve je tako kako je jedino moglo biti. Za samo nekoliko decenija sve se obrne, i nema više naših malih večnosti sa početka.
Horizonti su takođe potrošivi, momče."

[You must be registered and logged in to see this link.]

"Proleće. Kišovito veče sa vedrinom koja se ne vidi, nego samo naslućuje po sjaju na tornjevima i krovovima.
Neverovatna tišina.

Uvek u ovakvim časovima predaha očekuje se nešto sa neba ili iz dubina. Možda samo jedna jedina reč, ali koja bi bila kao vatra ili svetlost, kao završetak i rešenje svega. Sve se čini kao da će ta reč otkrovenja zazvoniti, planuti, podići nebesa i obasjati zemlju i nas koji smo sa zemljom vezani. Sve se čini kao da pupi, raste nevidljiva, i da će svojim vrškom odjednom prokinuti i pocepati tišinu. Ali ništa se ne dešava. Da li samo sporo raste, ili je uopšte nema i ne treba je očekivati? Ni to nije izvesno.
—Samo tišina, sa mrakom, sipi. Zaustavlja se, kao sneg, na obrvama i trepavkama. Osećam se kao zavejan."

Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta,  i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem. Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade. Kad bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo, već i dušu. Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja. Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica…
Bože moj, kad bih imao jedan komadić života…
Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi…
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po
prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatio zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem…
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ne znam kada ćeš vidjeti ovaj moj mali ulet u vrtlog tvojih misli, ali nije ni važno...
Zalutah ovdje sasvim slučajno i, na ogromno oduševljenje, vidim još nekoga tko je imao potrebu zavući se ponekad u ovaj topic i nešto našvrljati.
Vidim da smo s godinama, iako u različitim životnim okolnostima i bez nekakve međusobne povezanosti (koju smo prije imali preko foruma) razvili vrlo, vrlo slična razmišljanja i stavove.
Pročitala sam zadnjih nekoliko postova i hvala ti. Raspekmezila sam se, a ujedno si jedina osoba koja je u zadnje vrijeme uspjela izvući ogrooman osmijeh na mom licu.
Šaljem ti veeliku pusu, Jovana