"Ludo moja,zar ne znaš: Divno je nemati plan!"

U to ime:


30. novembar
Odrastanje

"Nemoj se bojati odrastanja.To je privilegija uskraćena mnogima."


Svima nam je dobro poznat osećaj kada bi se najrađe vratili u detinjstvo.Lepo,bezbrižno,mirno.Najveći problemi poderano koleno ili slomljena barbika.Savršeno mesto,savršeno sećanje.Naši najraniji počeci.Period kada nismo ni bili svesni koliko uživamo.

Bilo je tako lako stvoriti prijateljstvo.Došetali bismo do nekog deteta i pridružili bismo se u gradnji zamka u pesku.Bez i jedne izgovorene reči.I već na kraju dana,uz svima poznato "Hoćeš da budemo drugarice?" postajali prijatelji i kleli se na vernost.

Tada smo najviše uživali u malim trenucima.Trčati bos po suncu ili kiši,skakati kad vidiš dugu,biti beskrajno srećan i ponosan kada pobediš u nekoj igri.Ljubiti mamu sto puta i reći joj sto puta da je voliš kada ti učini nešto.I smejati se,smejati se na sve što nas raduje.Svima nam je to toliko poznato.
Nije bilo nikakve sramote i ustručavanja od stvari koje želimo.Bili smo iskreni.I do neba zahvalni i sretni kada dobijemo novu igračku.I ponosni kada naučimo novu pesmicu ili naslikamo nešto.
Bilo je,naravno,i gomile suza.Suza koje su nestajale ko vetrom odnešene uz par pravih reči ohrabrenja.I već smo ko novi.Nastavljamo svoju čaroliju maštanja i uživamo dalje.


Danas vidimo da je naše detinjstvo većim delom ono što mi danas jesmo.Većina naših osobina vuče korene upravo odatle.Temelj na koji zidamo kuću.I zašto onda nije sadašnjost bolja umesto da je toliko teža ?Zašto je danas tako teško osmehnuti se posle suza?
Zato jer smo zaboravili.Zaboravili smo da ne razmišljamo i ne analiziramo.Zar nije bilo bolje kad nismo znali ništa?I stvari su ispadale sasvim dobro.Zašto nam onda,danas,toliko znači to naše znanje,pa se samo na njega oslanjamo? Gde je nestala sva ona naša iskrenost,zahvalnost,ljubav,radost?Je li je stvarno sudbina odnela ,ili smo mi svojom rukom obrisali?To je još uvek negde tu u nama.
Samo ga blokira znanje koje ne kaže "Idi!Voli!Pružaj!" nego "Pazi,možda ćeš biti povređen."Znanje koje kaže "On nema ništa slično da bi ti bio prijatelj,a verovatno ni ne želi.Smetaš mu.A i kakav ćeš utisak ostaviti?" umesto "Priđi mu da zajedno pravite dvorac."Znanje koje kaže "Nemaš vremena.Radi nešto bitno.Sada si odrastao,ne možeš tako da se ponašaš." umesto "Prepusti se trenutku i emociji.Slobodno skači od radosti."
Ono što nam govori da je za sreću potrebno čudo,a ne samo momenat.Baš ono znanje što umesto da uživa kad traje,kaže "Ovo ne može trajati zauvek.Neke stvari je bolje ni ne pokušavati."Ono što se plaši razočarenja umesto da se otvara,ono što vidi zlu nameru u nečem što je možda bilo sasvim dobroćudno.I onda počne da se analizira svaki momenat,zaključuje,često pogrešno umesto da samo stanemo i BUDEMO TU,OSEĆAMO.
Čak i kad hoćemo da ga zaboravimo i potisnemo,to uvek po malo ostaje u nama.
Neko je rekao: "Treba odrasti do deteta."
Šta nas sprečava da opet budemo takvi ?Nema veze što su ostali odrasli.Ponekad smo čak i sami sebi dovoljni.Pa zar se nismo kao deca sami satima igrali samo praveći kuće i odeću barbikama?Sada dolazi na red isto,samo što su barbike nešto drugo,i njihove kuće nešto treće.To je sadašnjost koju sebi krojimo.I kako ćemo se u tom odelu osećati,kako će nam pristajati samo od nas zavisi.


Tako,moja sadašnjost može biti nastavak detinjstva.Različita po mnogim stvarima,ali ipak sretna.Nekih stvari više nema,ali ima novih.U nekim situacijama vredi gledati kroz oči deteta.Čuli ono u nama,čuči stalno.Pa mu tako nekada moramo dati i da ustane.Koliko god imali obaveza i problema,u jednom danu uvek imamo makar 30 minuta za sebe.30 minuta da uživamo i regenerišemo se za novi dan,novu avanturu.Učvrstimo sebi stavove i odlazimo da spasimo princezu od zmaja,i sutra ponovo.Nagrada je uvek tu.

Samo za danas:Ja mogu i dalje biti vila koja oživljava lutka pogledom.Samo,sadašnjost mi donosi nove lutke i pravi od mene novu vilu,ali ja svoju magiju znam.

__________________________________________________________________
Ovih dana mi je baš nešto teško.Znaš,pričaš tako o tim malim stvarima,i onda,kao da ih nema.Obaveze,obaveze,obaveze,zaokupljene misle,odeš ne drugu stranu.Ja bih najrađe od problema u detinjstvo pobegla.Zaboraviš nekako važne stvari.
Ali stojim pre neka dva,tri dana napolju,vraćam se sa plivanja,čekam ispred,i gledam nebo.I zvezda padalica ogromna preleti predamnom.U trenutku sam sva zadrhtala.Ne mogu da opišem kako sam se osećala.Osetila sam nešto tako snažno u sebi,predivne emocije koje naviru,tako da te u trenutku oslabe i gotovo nateraju na plač.Nisam poželela želju.Sve koje sam imala upravo su se ostvarile,i tada je to bilo dovoljno.Savršenstvo u punoj snazi te reči.
Imam toliko obaveza za sutra i prekosutra,da mi je muka kad pomislim.Ali tu sam,i ne grize me savest..Podsetila sam se onog najvažnijeg,slušam predivnu pesmu i smejem se.Uradiću ono što trebam.No i da ne uradim,ovo je bilo mnogo važnije,i uvek će biti.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Slušam "Here comes the sun" i smejem se,onako iskreno.Sretna sam.HVALA.

"Odrasla osoba je ništa drugo do dete sa još nizom novih slojeva."
[You must be registered and logged in to see this image.]
v
v
v
[You must be registered and logged in to see this image.]
v
v
v
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Odrastanje nas očvrsne u svom stisku,samo onda kada nas nije potrebno nagovarati da bacimo grudvu snega."
[You must be registered and logged in to see this image.]

"Starost je pitanje uma nad materijom.Ako ne mariš,nije ni bitno."
[You must be registered and logged in to see this image.]
"Za sretno detinjstvo nikada nije kasno."
[You must be registered and logged in to see this image.]
I za kraj..Nije li ?
[You must be registered and logged in to see this image.]

(Zna se kome je prvenstveno posvećeno,i tom nekom hvala što me je podsetio na sve divne stvari.
A posvećeno je zatim i svima drugima.)

„U zime snežne, pobelele k’o tvoji isprani dlanovi
Dugo si dugo čekala pod jablanom na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.“
[You must be registered and logged in to see this image.]


“Zima je jednu noć došla do naše kuće,
tiho izvodeći piruete u cipelama od snega sa srebrnim vrhom.
A mi?Mi smo još jednom samo bili deca.“

[You must be registered and logged in to see this image.]

„Boje proleća su u cveću,ali boje zime su u mašti.“

[You must be registered and logged in to see this image.]


„Al neka svako od vas
bar mrvicu detinjstva
ponese krišom u ruci
i sačuva u glavi.“
[You must be registered and logged in to see this image.]

„Dužina tvog vida
tinja i pokreće krvotok
još nenačetih svetova.“

[You must be registered and logged in to see this image.]

I za kraj:

[You must be registered and logged in to see this image.]

I samo da obeležim jučerašnji dan,dakle za prvi decembar :

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

prigodna.

ekvi
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ako ti išta znači u istom smo sosu...

mica [You must be registered and logged in to see this image.]



sad si me podsjetila na ovaj video, bas je prekrasan i uvijek me razveseli
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ajuuuuj predivnooo

Ekvi
ja sam već navikla..
ne brini, to se nikad neće promjenit

ma i ja sam, al svejedno, uvijek se zbediram kad skuzim da cijeli vikend zapravo nisam nista radila i da sam sutra najebala XDD
ali doobro, zadnja 2 sata sam visila na jubitu i crkavala od smijeha pa sam se oraspolozila malo