Smrt

Da li se bojite smrti?Da li se bojite samog čina smrti ili onoga što će biti posle?Šta uopšte mislite šta se dešava posle.Zagrobni život?Raj i Pakao?Ili ostaju samo dust 'n' bones.Uglavnom,tema za sve vaše misli o smrti.Ja često razmišljam o tome..

Eh, ja isto..Mada sam vise o tome razmisljala prije..kak sam starija to manje o tome mislim, al kad me zahvate te misli, onda je gadno.

Ne znam kaj da mislim, jedino kaj znam je da me strah. Uzasno. A nadam se da cu ga se rijesiti kada za to dode vrijeme. Znate kako stariji ljudi kazu da su se vec umorili od zivota i sami pozeljili umrjeti.
E davno si obecah da to nikada necu zazeljeti.

Ne znam kaj da vise kazem.
Poslije..ne znam sta da ocekujem.
Bas sam sinoc shvatila kako zapravo ne vjerujem da ce me docekati neko blazenstvo ili suprotno../raj/pakao/... i zao mi je kaj imam takav stav..

kao da poslije nista ne postoji...
kako se ono kaze 'dust to dust...'
kak to ide? zaboravila sam
( prah si bio u prah ces se pretvoriti)
Denc, kaj ti mislis o tome?

Ajde mlade se , uživajte u životu a ne se tu bedirat o tome ko će kad crknut. XD

e vidis zato sve manje razmisljam o tome
a bas sam tebe cekala

i da, Denc, ti imas neke depresivne teme u zadnje vrijeme.

Ja obrnuto,kako sam starija sve više mislim o tome.Pre sam razmišljala na drugačiji način.Kako će život brzo proći,ni ne osvrneš se redovno,a već gotovo.A sad kada razmišljam više o tome,ne bojim se.Ne čekam još da dođe taj trenutak,ali ne bojim se.Ponekad stvarno poželim da sam mrtva,ali to me nikad nije dugo držalo.Ne bediram se ja kada ću umreti,naprotiv.Samo razmišljam o tome,kako će biti.Šta će biti posle.Ona raj-pakao ideja,to mi je moguće o,o1 % ili ti ga,ne verujem baš u to(uzrokovano ne verovanjem u Boga).Više verujem da je to samo biološki proces,tvoje telo postane hrana za crve i ostale,a psiha..E o tome bi se dalo raspravljati.Po meni najrealnije je mogućnost da i ona umre sa telom,dok postoji još mogućnost da osećaš samo neku prazninu,jedno veliko ništa.Ne znam..Drugo ljudi koji su doživeli kliničku smrt govore kako im celi život preleti pred očima,vide neku svetlost itd.O tome ne znam šta da mislim-trenutno stanje psihe?Prolazno?Možda je uzrokovano jer telo još uvek nije mrtvo,radi,samo užasno usporeno,pa zato radi i mozak,psiha.A kada telo potpuno odumre,zajedno odumre i psiha(?)Ne znam.
Ja se bojim smrti sa drugog gledanja.Sa gledanja da mi uzima drage osobe.S time da ja moram normalno da nastavim da živim,kada dođe kraj onima koje najviše volim.E sa tim ne mogu da se pomirim.Zato je i nastala ova tema sada,jer se to i desilo(umrla mi je baka za koju sam bila vezana).I ja prema tome ne znam kako da se odnosim..Jer nisam od onih koji plaču,ja ne mogu da plačem ako sam stvarno tužna.nego to zadržavam o sebi.
I zato sam htela da znam šta vi ostali mislite o tome svemu.A da,možda i imam depresivne teme,ali je to ugalvnom jer se tako osećam.

daj ajde,kakva je ovo anketa. o čem vi razmišljate

Dobro,radije nemojte davati komenatre neko da dajete takve.Mislim sorry,ali ja ne mogu samo da živim i da ne razmišljam o onome što se stalno dešava oko mene.I kako će se sve završiti.A ne mogu da zamislim da ni vas nikada nije zanimalo šta bude posle smrti

boli me ku*ac,imam 18 godina,cijeli život je preda mnom

smrt je sam nekai kai dođe prije ili poslije. kai se imaš bojati, umjesto da se objiš tog kak buš umrla diži rit i živi da poslije nebi bilo "nisam opće živela".

Jel vi čitate te postove?
Ne raspravlja se o tome da neko živi u stalnom strahu da će umreti,već o vašem razmišljanju o smrti kao procesu.
Zkj se opće trudim..Tnx Maja što si odg. kak spada.
EDIT
“People fear death even more than pain. It's strange that they fear
death. Life hurts a lot more than death. At the point of death, the
pain is over. Yeah, I guess it is a friend...”
J. Morrison

Emma je napisao/la:

smrt je sam nekai kai dođe prije ili poslije. kai se imaš bojati, umjesto da se objiš tog kak buš umrla diži rit i živi da poslije nebi bilo "nisam opće živela".

Moje razmišljanje. Kai trebam napisati kilometarski post da bi to bilo 'kak spada'?
Ne kužim..

Ma ne kažem to za tebe,već uopšteno.
Sa tim se slažem..

Ima par stavrčica kojih se bojim, al smrti ne.. to je nešto prirodno što mora doći.. da se nešto dogodi osobama koje volim, naravno da bi me to pogodilo,ali valjda tako mora biti, moje se mišljenje ponovno svodi na vjeru u Boga.. smatram da nas gore nešto čeka.. eto
A ne treba razmišljati o smrti i o takvim stvarima.. mladi smo, trebamo uživati u životu i svaki dan, sat, sekudnu iskoristiti najbolje što možemo .. baš ako što je Ema rekla, kad budeš star onda ćeš govorit ajme kad sam bio mlad! Zato se sada trduim izvući što više iz sebe i dajem maksimum u svemu, znate onu: Sve je lako kad si mlad, svako odijelo dobro ti stoji.. svaka rana manje boli.. hahah

kak me raspi*di kad čovjek veli da se ne boji smrti. da ti sad dođem s gunom i uperim ti ga u glavu,tebi bi bilo svejdno,rekla bi a jbg,kaj sad. ma je ziher,svi se boje smrti,al većina ne razmišlja o tome,kaj je i najpametnije

Ne misle svi ljudi na svetu jednako.Neko se jednostavno ne boji smrti,neko se panično boji,a neko ni ne razmišlja o tome.A sad to za tu situaciju je drugačije.Ne gleda se da li se plašiš da ćeš umreti sada,već smrti,kao nečega što te uvek čeka na kraju.Kao nečeg neizbežnog,a zašto bi se bojali nečeg što je neizbežno?

pa je leko, u pravu si....al gle, najbolje je ne razmišljat o tome...i kad dođe, došlo bu....i to je tak...sve varira...

mene je strah....al ne onog kak bude smrt došla, neg kad....i kaj nakon nje...lijepo mi je u ovom životu, i bojim se (samo kad razmišljam, a to je jaaaaaaako rijetko) da se nekaj nebi desilo....i vraški me zanima kaj poslije smrti, al s druge strane, kaj ja tu mogu napraviti da bi saznala...baš ništ....tak da me to više ne dira....
a kad ne razmišljam o tome, nemam nikakav strah....umrijeti moraju svi, to je tak....samo je pitanje kak i kad.....

e da....sad sam se sjetila kaj je nama rekla ova iz vjeronauka...ima jedna pričica, pa evo....glupa je, meni uopće nema neki smisao, osim te jedne stvari, al ajde....
U majčinoj utrobi su razgovarala 2 blizanca...jedan je čim prije želio izaći van u svijet, a drugi je želio ostati u majčinoj utrobi jer se bojao izaći van, u novi svijet i ostaviti dosadašnji način života...eh da - glupost je čista....al poanta priče....je da se isto tak sad mi osjećamo...kao neš da ne želimo umrijeti, a možda nas tamo čeka nekaj dobrog (ko drugog blizanca na svijetu), a ne nužno loše....

ja sam samo "citirala" žensku iz vjeronauka, tak da to nije moje cjelokupno mišljenje....

Smrti kao takve se ne bojim, znam da će jednom doći, prije ili kasnije. Samo se bojim da neću imati dovoljno vremena, da neću uspjeti proživjeti sve kaj sam htjela.
Bojim se smrti ljudi koje volim, i kad vidim da je neko koga poznam, nečija mama, sestra, kćer poginula/umrla prođe me jeza jer znam da bi se tak nešto moglo dogodit nekome do koga mi je jako stalo, koga volim. Inače nisam slaba, al ne znam kak bi to podnjela

Manticore je napisao/la:

kak me raspi*di kad čovjek veli da se ne boji smrti. da ti sad dođem s gunom i uperim ti ga u glavu,tebi bi bilo svejdno,rekla bi a jbg,kaj sad. ma je ziher,svi se boje smrti,al većina ne razmišlja o tome,kaj je i najpametnije

Pa ne bi mi bilo svejedno.. bojala bih se, ali ne smrti, jednostavno bih se bojala tebe i guna u ruci, a ne smrti.. to mora doći.. što ti se najgore može dogoditi.. umreš i??.. to svatko mora doživjeti,a nema smisla o tome razmišljati, možda ću se jednom i bojati, sada se ne bojim.. ali ne želim se zamarati time jer su to besmislice .. živi dok možeš najbolje što znaš

Magy-ahaa, sjećam se, to je i nama naša pričala. Jedan je htio van jer je vjerovao da je žvot još ljepši nakon poroda, a drugi je tvrdio da nema života nakon poroda i bla bla...

Manticore je napisao/la:

kak me raspi*di kad čovjek veli da se ne boji smrti. da ti sad dođem s gunom i uperim ti ga u glavu,tebi bi bilo svejdno,rekla bi a jbg,kaj sad. ma je ziher,svi se boje smrti,al većina ne razmišlja o tome,kaj je i najpametnije

Joj ovo je sad relativan primjer. Isto tak se bojim i horroraca i ogromnih zmijurina itd.
Ljudi se boje svega i svačega, i da, oni koji nemaju život (primjer dr. house u seriji) sumnjam da bi ih bilo toliko strah ko nekoga ko uživa u životu. To je sve taaaaaaak relativno.

hah, al znate otvorit nepotrebnu temu,dubokoumnu..XD

Ok,skužila sam da vi baš ne volite psihologiju i filozofiju,religiju,spirutizam i sl. tj. sve od čega se zahteva vaše mišljenje i razmišljanje,a nije baš jednostavno i tiče se života uopšte.E pa ja volim.Ugl. neću više otvarati takve teme,jer je očigledno uzalud.

Nije uzalud, ima iznimaka
Evo ja npr volim psihologiju i to me jako zanima, čak sam možda mislila to studirati, na filozovskom ili medicinu pa kasnije psihoterapiju.

Da znam da ima iznimka,i zbog toga mi je jako drago.
( ).
Ali većina ipak preovlađuje.Tako da bih zamolila sve koje nemaju ništa pametno za reći da radije ne napišu ništa.

prije sam se bojala,al sad i ne bas toliko..malo da,al ne ko i prije..jednostavno mene vise brine pitanje: kaj ce bit kad umremo? nemogu vjerovat da npr. nikad nikad nikad necemo vise postojat,biti JA,govoriti,plesati,jahati itd..da necu postojat..da mene nece bit..al da ce svjet ostat..ne ide mi to u glavu